Arihva-tekst 4

Povodom "Politikinog" feljtona-Fidel Kastro:pola veka u blokadi

Kuba je od Kolumbovig otkrića 1492. godine bila most španske penetracije na američki kontinent. Nestankom španske dominacije, Kuba je u izvesnom smislu postala američki protektorat. U ustavu Kube donetom 1901. morao je biti ugrađen amandman koji se odnosi na davanje baza SAD. Amandmanom se zabranjuje zaključivanje sporazuma i zajmova bez dozvole SAD. Dato je i pravo SAD da interveniše na Kubi radi „zaštite života, imovine i individualnih sloboda".

SAD 1903. godine osnivaju pomorsku bazu u Gvantanamu koja je najstarija vojna enklava SAD van njihove teritorije. Nametnuta je Kubi putem Platovog amandmana, kao preduslov za povlačenje američkih okupacionih snaga po završetku kubanskog rata protiv španskog kolonijalizma. Baza zauzima 117,6 km2 i blokira ulaz u jedan od najboljih zaliva na Kubi. Kuba nema pristupa niti bilo kakvu jurisdikciju nad tom enklavom. Svu kontrolu i upravu nad svim što se tamo događa ima Ministarstvo odbrane SAD. Sporazumom nametnutim 1903 g. i njegovom modernizacijom 1934 g. SAD uvode termin »najma« da bi opisali zaposedanje bez roka ograničenje ovog dela kubanske teritorije. Dokument iz 1934 g. je ustanovio da SAD i dalje koriste ovo područje kao vojnu bazu i ni u kakvu drugu svrhu, »dok obe vlade budu saglasne da ne menjaju sporazum«. Kao plaćanje za ovaj takozvani »najam« SAD svake godine izdaje ček na 4.085 USD i 34,7 centi po hektaru. Od pobede revolucije 1959 g. Kubanska vlada nije naplaćivala te čekove odbacujući ono što smatra nelegalnom uzurpacijom jednog dela svoje teritorije. Vojne vlasti SAD su od 2002 g. u bazi uspostavile koncentracioni logor gde danas drže u zatočeništvu 600 zatvorenika iz 42 nacije koja se više puta našla na udaru kritike zbog kršenja ljudskih prava i torture prema zatvorenicima.

Iako je posle revolucije 1959. godine Kubu napustilo polovina školovanih lekara i veći broj naučnih radnika Kuba je danas zemlja sa najvećim brojem lekara po glavi stanovnika, skoro duplo većim u odnosi na broj u zemljama koje dolaze iza nje. Upoređujući današnje stanje na Kubi sa onim pre pobede revolucije odnos fakultetskih obrazovanih ljudi, stručnjaka, intelektualaca i umetnika iznosi više od 30:1. Od 1960. godine do danas na Kubi je diplomoiralo blizu 86 000 lekara od toga preko tri i po hiljade potiču iz drugih zemalja. Trenutno na Kubi studira preko 78 hiljada studenata medicine i više od 12 hiljada studenata koji potiču iz 83 zemlje, mahom Latinske Amerike. Ovi studenti studiraju potpuno besplatno. Poređenja radi obrazovanje jednog lekara u SAD košta više oko 300 hiljada dolara.

Kuba koja trpi gotovo polu vekovnu blokadu stalno dokazuje snagu ljudskog kapitala i epiteta bastiona humanizma. Danas preko 22 hiljade kubanskih zdravstvenih radnika radi u 67 zemalja Trećeg sveta, kubanski profesori besplatno podučavaju 17 hiljada mladih iz 110 zemalja a na Kubi se besplatno školuje više hiljada studenat iz celog sveta.

Svako jedan od najvećih simbola Kubanske revolucije je njen vođa Fidel Kastro. Fidel Kastro je sin imućnog poljoprivrednika sa juga Kube. Studirao je prava. Krasi ga instikt za akciju u pravom trenutku. Kastro je znao da subjektivni faktor pretvori u objektivni i da kvalitativno preokrene situaciju. Dokaz za to je da je uspeo da od male grupe preživelih i slabo naoružanih sa “Granme” za dve godine stvori armiju koja će poraziti armiju diktatora Batiste od 50 000 dobro naoružanih vojnika, dokkaz za to je pola veka na čelu Kube i poraz svih akcija uperenih protiv njega i kubanske revolucije.

Kao što je i sam zaključio prilikom preuzimanja dužnosti predsednika Kube u martu 2003. godine „Obećavam da cu biti sa vama ako tako zelite, sve dok budem svestan da mogu da budem od koristi, ukoliko o tome ne odluči sama priroda, ni minut manje, ni sekundu više. Sada shvatam da moja sudbina nije bila da dodjem na svet da bi se odmarao na kraju života”.

13. februar 2006. god.